Norveški i francuski radijatori, cena, potrošnja, moja iskustva sa ovim vidom grejanja. Da li se isplati grejanje na konvetkore?
SUBSCRIBE https://goo.gl/E7wyS4

Jedna od uvek aktuelnih tema u jesen i pred zimu je grejanje na struju
Danas u Srbiji ispade da je grejanje na struju možda i najisplativije.


Iskustva o norveskim radijatorima, i ono sto mozete naci na interetu su uglavnom podeljena misljenja
Da li se isplate norveški /francuski radijatori? Koju kvadraturu greju, koliko potrose struje, da li uštede?

Francuski radijatori, norveški, finski...princip rada je isti razlika je isključivo u dizajnu. Svi su konvektori, sa donje povrsine uvlače
hladan vazduh, sa gornje isijavaju topao.

Najveća nepoznanica je odnos snage i kvadrutre koju bi on trebao da ugreje.
Iskustva su različita. Neki uopšte nisu zadovoljni norveškim radijatorima, nenormalna potrošnja dok drugi kažu da sa malom razlikom u ceni
koju plate više dobijaju mnogo.

Mi smo imali iskustvo sa francuskim radijatorom. Hteli smo da grejemo 30 kvadrata stana od nekih 45 kvm, dakle dve prostorije i hodnik.
Uzeli smo dva francuska radijatora marke Noirot od 2kw i 1.5kw. Za dva najhladnija meseca dobili smo racune za struju od 1350 do 1500 kw, što
je svakako previše. Previše jer zima nije bila previše oštra, u decembru i januaru bio je niz od nekoliko dana sa temperaturama od
-5 do -10. Svi ostali dani su bili u proseku oko nula stepeni.

Međutim nije krivac radijator. Radijator je kvalitetan uređaj koji je pritom lepo dizajniran, čist, bešuman i lagan za montažu.
Glavni uzrok potrošnje jeste izolacija stana. Ono što se ispotavilo kao najveći problem jeste što je stan praktično u potkrovlju,
plafon stana je ploča iznad koje je bukvalno crep. Sva toplota odlazi na hladni plafon, radijatori rade non stop jer ne mogu da ugreju
do tražene temperature, i praktično oni se ne gase nego rade non stop.

Izolacija je najbitnija stvar, kako izolacija spoljnih zidova, tako možda čak i važnije izolacija plafona. Najbolji stan za grejanje je onaj
u sendviču, dakle ako iznad postoji stan koji se greje.

Čak i manji francuski/norveški radijator može da ugreje i veću prostoriju ali onu koja je super izolovana. Što više spoljnih zidova ima stan
koji grejete, mogućnost da nećete biti zadovoljni sa radijatorima se povećava.

Takođe obratite pažnju na stolariju u stanu. Svaki nedostatak i ne dihtovanje stolarije uzrokuje ozbiljne gubitke energije.

Da li kupiti francuski, norveski, finski ili ruski radijator zavisi od vas. Princip rada kod svih je isti.
Necete dobiti bolje grejanje ako kupite skuplji norveski, ako grejete hladan slabo izolovan stan. Utrošak energije kod svih je isti.
Nema razloga da ne kupite recimo Noirot ili Atlantis, francuske radijatore koji su mnogo jeftinji od Beha ili Rovex.

Možete birati norveški radijator sa analognim ili digitalnim termostatom. Digitalni je bolji ukoliko grejete topao i izolovan stan, jer
ima više opcija. Možete mu dati preciznu temperaturu koju on održava i gasi se čim je dostigne. Ako hoćete da ugrejete hladan stan, što se
potrošnje tiče sasvim vam je svejedno onda koji ćete termostat odabrati. Imajte na umu da su oni sa digitalnim termostatom u startu
dosta skuplji.

Iako nisam trgovac i prodavac, svakako bih preporučio grejanje na norveške radijatore u odnostu na Ta peć iz više razloga.
Manje prostora zauzimaju, lepše izgledaju, jednostavniji su i ako je izolovan stan sasvim sigurno manje troše jer imaju preciznije
termostate.