"Sva istorija je savremena istorija" pisao je italijanski filozof Benedeto Kroče.

Stav da je prošlost istorija a savremenost buduća istorija mogao bi takođe biti zanimljiva filozofska perspektiva ali gde je suštinsko mesto istorije kao naučne discipline danas i kakav je njen značaj? Često se govori da je neki događaj "istorijski" da će "istorija" potvrditi ili ne neke savremene procese a gotovo da nema perioda, posebno onih u kriznim vremenima, kada se u pomoć priziva istorija. Ona je često argument ili kontraargument u raspravama u događajima koji se čine važnim za neke savremene procese. Neki moderni istoričari su na tragu misli koju je izrekao Kroče te smatraju da je klasična istoriografija iscrpela sve poznate alatke i metodološke standarde u tumačenju prošlog a da tim alatkama ne može da objasni sadašnjost te je potreban novi motodološki pristup u tumačenju globalne prošlosti ne bi li se tako objasnila i globalna sadašnjost.

"Biti istoričar u 21. veku", piše Sebastijan Konrad u knjizi "Šta je globalna istorija, "u jednom fundamentalnim smislu znači biti globalni istoričar"

Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo upravo izazovu globalne istorije, tačnije, pitanju o značaju globalne istorije koja nije istorija globalizacije ali jeste pokušaj sagledavanja aktuelnih zbivanja iz jedne šire perspektive. Možemo li danas iz perspektive globalne istorije objasniti neke aktuelne procese, šta znači biti globalni istoričar, da li je vreme nacionalnih istorija otišlo "u istoriju", gde je mesto istorije između naučne discipline i popularnih oblika njenog ispoljavanja, šta istorija može i gde su granice njene mogućnosti opisivanja i tumačenja ne samo prošlog nego i sadašnjeg.

Gosti Časa anatomije povodom ovih pitanja su istoričari Čedomir Antić i Goran Miloradović

Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić

Režija: Maja Mandić

Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!