Zvanično, zvona u hrišćanstvu počinju da se koriste od 5. veka.
„Razlog zašto se koriste jeste zato što zvona mogu da se čuju na veću daljinu, a drugo, zvonici su glasnici Božji. Drvetom ako lupate, to ne može tako daleko da se čuje, dok zvona imaju taj efekat da mogu dalje da se čuju, zato su zvona u upotrebi u crkvi“, objašnjava nam jerej Nenad Stojanović, koji službuje u Hramu Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice.
A crkvena zvona zvone u različitim prilikama.
„Najviše je to za Svetu liturgiju – nedeljom i praznikom, zatim za večernju, jutarnju službu, kada dolazi Vladika – to su svečana zvona i u toku tih praznika zvona zvone svečano, dok npr. zvona zvone i kad neko umre i tada je zvuk zvona tužan i on ukazuje na ispraćaj pokojnika na groblje, tj. tamo gde idu da ga sahrane.“

Zvona uglavnom svuda zvone isto, u zavisnosti od toga da li hram ima jedno ili više njih.

„Ako ima više zvona, onda zvone sva zvona i taj zvuk je mnogo drugačiji. Npr. u Hramu Svetog Save u Beogradu, ima jako puno zvona i oni sviraju čak čitavu himnu Svetom Savi. Na druga mesta uglavnom su zvona prilagođena da zvone isto, sve zavisi koliko ima zvona i zavisi koja je potreba – ako je praznična liturgija, ako je neki radostan događaj, onda zvona zvone radosno i veoma jako, a kad je neki tužan događaj, onda zvone tužnije i mnogo slabije i sporije.“

Ipak, postoje trenuci kada zvona u hramovima tihuju.

„Zvona jedino ne zvone od Velikog četvrtka do Velike subote i to su dani kada je naš Gospod Isus Hristos stradao na Krstu za nas ljude, za naše spasenje. U tim danima se umesto zvona klepa, tj. klepalo koje se upotrebljavalo i ranije i danas se koristi u manastirima. Na početku večernje (službe) ne zvone zvona, nego se klepa i tako se pozivaju monasi ili vernici na molitvu. Dakle, u tom periodu, zvona ne zvone, nego se samo klepa klepalom“, ističe otac Nenad Stojanović.

Zvuk crkvenih zvona simbolizuje poziv na molitvu i skrivenu duhovnu snagu.

„U današnje vreme, čuli ste da sada zvona zvone na dva sata, to je po blagoslovu našeg Vladike, zato što nas poziva da se molimo u to vreme i to je poziv za molitvu. Da svako od nas na ta dva sata makar pročita molitvu ’Oče naš’ i ’Bogorodice djevo’. To je dosta da se mi trudimo i da virus nestane i da nas poziva da se mi molimo Bogu i da se na taj način sećamo Boga, Njegovih reči i da treba da pojačamo molitvu, odnosno, poziv za molitvu.“

Ovakva praksa nije novina. Crkvena zvona se vekovima koriste ne samo za oglašavanje redovnih službi, već i u trenucima velikog stradanja, pomora ili druge tragedije, kako u pravoslavnom, tako i u rimokatoličkom i protestantskom svetu.

„Bila je jedna oblast u Rusiji, zvonila su zvona u jednom manastiru, pa u drugom, trećem... Oni su došli do dokaza da zvona, odnosno ta vibracija koja zvona čine, zapravo tera viruse dalje od tog mesta gde zvona zvone. I oni su došli do zaključka da u tom delu Rusije uopšte nije bilo obolelih od gripa u to vreme.“

Zvonik Hrama Svetog Save u južnom delu Mitrovice je prazan. Zvona se ovde, nažalost, više od deceniju i po ne oglašavaju.

„U crkvi Svetog Save, zvona ne zvone od 2004. godine, kada je zapaljena i izgorela. Tada su zvona skinuta sa zvonika, stavljena su kod kapije, skinuli su ih Albanci i čekali su da ih prebace na drugo mesto. Međutim, na našu sreću, naišla je UNMIK policija i ona im je ta zvona oduzela i srećom, ona su sačuvana i sada se nalaze u severnom delu Mitrovice“, kaže jerej Nenad Stojanović.

Crkva je potpuna kada ima sve za bogosluženje – zvona i mnoge druge liturgijske predmete, poručuje on.

„Mi se nadamo da će ta zvona da se vrate, a u međuvremenu se molimo Bogu i tražimo način da se ona vrate. Ali, opet i kad nema zvona, mi služimo Svetu liturgiju i molimo se Bogu, a nadamo se da će ona opet biti tu.“